Свако од нас повремено доживљава тугу, умор или осећај празнине. То су нормалне емоције у различитим животним фазама. Међутим, када се таква осећања задрже дуже, утичу на наше односе, радну способност или вољу за животом, можда се ради о дубљем емоционалном изазову који захтева пажњу.
Препознавање раних знакова депресивног стања је први и веома важан корак. Многи људи дуго игноришу своја осећања, мислећи да ће „проћи само од себе“ или да је „срамота осећати се тако“. Међутим, што пре препознамо шта нам се дешава, пре можемо почети да правимо промене које воде ка бољем стању.
Неке од најчешћих почетних манифестација укључују:
- Стални осећај умора, чак и после одмора
- Недостатак мотивације за свакодневне активности
- Промене у апетиту или сну (претерано спавање или несаница)
- Повлачење у себе, избегавање друштва
- Осећај безвредности или претерана самокритика
Важно је истаћи да депресија није знак слабости, већ комплексно психичко стање на које утичу биолошки, психолошки и друштвени фактори. Свако га може искусити — без обзира на године, пол или социјални статус.
Следећи корак након препознавања симптома јесте прихватање онога што осећамо. Самосвест је моћна алатка. Када себи дозволимо да кажемо „не осећам се добро, и то је у реду“, почињемо да градимо простор за опоравак.
Водити дневник расположења, бележити мисли, или само свакодневно проверити са собом „како сам данас“ — може бити мали, али значајан корак ка већој емоционалној свести.
